Google Scholar: najveća baza akademskih radova i kako se rangirati na njoj

Pronalaženje pravih i relevantnih izvora nesumnjivo spada u jedan od najtežih segmenata svih akademskih istraživanja. Međutim, prošla su vremena kada su akademci i svi drugi zainteresovani za nauku morali danima da prevrću po raznim arhivama biblioteka.

Danas, zahvaljujući Google-u, u bilo kom trenutku možete lako i brzo da pronađete mnogobrojne naučne radove, citate, istraživanja i studije na sve teme koje vas zanimaju. Jednostavnim pristupom na specijalizovanu platformu Google pretraživača milioni naučnih članaka i autorskih radova postaju vam dostupni u najkraćem roku. Ovaj internet servis zove se Google Scholar i predstavlja najobimniju bazu podataka kada je u pitanju nauka.

Šta je Google Scholar?

Google Scholar je akademska platforma koja omogućava autorima da objavljuju svoje radove i olakšava akademsko istraživanje i učenje. Preko ovog pretraživača se mogu pronaći knjige, članci iz specijalizovanih časopisa, izveštaji, naučne disertacije, mišljenja i druge vrste radova koje imaju naučno utemeljenje. Platforma indeksira naučne članke sa celog interneta i postavlja ih na istu lokaciju sa srodnim radovima, citatima  i informacijama o autorima.

Kada je reč o autorima čiji radovi se nalaze na platformi, isto kao i u klasičnom Google pretraživaču, razumevanje autoriteta u SEO-u biće presudno za vidljivost njihovih objava. Ako žele dobar rejting moraće da primene klasičan SEO prožet nekim tehnikama optimizacije  koje su specifične samo za naučne, odnosno akademske radove, istraživanja ili članke. Optimizacija takvog sadržaja se naziva ASEO (Academic Search Engine Optimization) i ona pomaže ne samo da se vaši radovi indeksiraju, već ima i jako veliki uticaj na redosled prikazivanja, odnosno njihovo rangiranje.

Zašto je važno optimizovati članak za Google Scholar?

Savremeni izdavači sa pojavom specijalizovanih internet platformi za pretraživanje naučnih radova poput Google Scholar-a, BASE-a ili nekih drugih, počeli su sa optimizacijom svojih naučnih radova i članaka na jedan sasvim nov način. Kako bi se radovi što bolje kotirali, više puta bili pročitani ili preuzeti, neophodna je njihova dobra optimizacija i prilagođenost pretraživaču.

Međutim, većina akademskih radova se čuva u bazama podataka izdavača, gde u najvećem broju slučajeva ti radovi nisu indeksirani ili ih ponekad zbog loše optimizacije akademski pretraživači ignorišu. Razlog za tako nešto može biti nedostatak fotografija, grafikona, kompresovanih fajlova i slično. Zato oni koji objavljuju stručne radove, bez obzira koji sajt je u pitanju, treba i kod ASEO-a da koriste neke od standardnih tehnika i metoda optimizacije.

Saveti za ASEO naučnih radova

Istraživanja pokazuju da skoro 50% internet saobraćaja i upita koji se odnose na naučne radove dolaze upravo sa akademskih pretraživača. Zato bi trebalo da na sve načine probate da sadržaj prilagodite njima kako bi bio vidljiv što široj publici. Evo nekoliko važnih smernica.

Optimizacija naslova

Obavezno uključite glavnu frazu ili ključnu reč u naslovu rada, i to u prvih 60 do 70 znakova naslova.

Optimizacija uvoda, apstrakta  ili sažetka

Sažetak rada treba da sadrži tri do pet puta ključnu frazu koja se pretražuje, zavisno od dužine uvoda. Glavnu frazu obavezno umetnite u jednu od prve dve rečenice jer one mogu da služe kao meta-opis koji se prilikom pretrage prikazuje publici koja pretražuje radove.

Ključne reči održavajte kroz ceo rad na prirodan način

Neka ključne reči budu prožete kroz ceo tekst, od naslova pa sve do zaključka publikacije. Koristite duže ključne fraze, u različitim padežima, umesto što ćete ponavljati istu reč. Ovo će vam pomoći da tekst izgleda prirodnije i čitljivije.

Koristite opisne ključne reči, ali i one koje su specifične za temu ili disciplinu kojom se rad bavi

Pošto se od autora traži da u tekstu “postavlja” ključne reči dok piše rad, trebalo bi ih unapred istražiti, i postavljati tako da budu smislene i specifične za određenu temu ili disciplinu koja se u radu obrađuje. To takođe mogu biti i reči zasnovane na nišama, ali isto tako treba izbegavati da one budu nejasne ili terminološki neodređene.

Koristite tezauruse (profesionalni savet)

Pod pojmom tezaurus podrazumeva se terminološki rečnik sistematizvan tako da obuhvata nazive vezane za određeno polje nauke. Kako biste pronašli prave ključne reči za vašu nišu obavezno koristite tezauruse i to one koji su specifični za disciplinu kojom se bavite u radu. Pažljivo birajte ključne reči, gledajući na njih iz perspektive korisnika ili pretraživača.

Izbegavajte previše ključnih reči u tekstu

Pretraživači akademskih radova, ali i “obični” pretraživači ne gledaju baš najbolje na sadržaj koji je pretrpan ključnim rečima. Eksperti za optimizaciju ističu da idealan broj ključnih reči treba da bude: u naslovu jedna do dve, u apstraktu dve do tri, u glavnom delu rada između 1 i 2%. Ovo je okviran broj koji naravno zavisi i od dužine samog rada ili članka.

Koji faktori utiču na algoritam i rangiranje rada?

Ako želite da vaš članak bude rangiran u vrhu u bilo kom akademskom pretraživaču, prvo morate da optimizujete sadržaj. Dakle, morate se fokusirati na uobičajne faktore rangiranja kako biste povećali verovatnoću za indeksiranje na Google Scholar-u.

Šema metapodataka treba da izgleda ovako: naslov, apstrakt, glavni deo teksta, zaglavlja, ime autora, naziv publikacije (časopisa), tekst ili reči koje opisuju tabele, slike, grafikone, imena datoteka i URL-ovi.

Metapodaci

Prilikom rangiranja pretraživači broje koliko ima termina koji su vezani za upit koji im je poslat. Uopšteno govoreći, veća je verovatnoća da će polja metapodataka kao što su naslov, sažetak, glavni deo sadržaja itd, koji sadrže termine za pretragu biti bolje indeksirani. Na primer, polje naslova je većeg ranga od polja sažetka. Dakle, uključite ključnu reč u svako moguće polje koje za pretraživače imaju veliku težinu.

Broj citata/navođenja

Jednostavno, što je veći broj relevantnih citata, to će Google bolje pozicionirati rad. Zato bi bilo dobro da u publikaciji koju objavljujete postavite citate iz vaših prethodno objavljenih radova ali i fraze iz radova koje planirate da objavite u bliskoj budućnosti. Ovo je izuzetno važno kada je u pitanju ASEO.

Tekst ili reči u tabelama, slikama ili grafikonima

Tekst koji se nalazi u opisu tabela, slika, grafikona ili drugih grafičkih elemenata treba da bude urađen kao vektorska grafika ili klasičan tekst kako bi bio indeksiran od strane pretraživača.

Strategije za optimizaciju istraživačkog članka sa stanovišta SEO-a

Povećanje vidljivosti naučne literature zahteva upotrebu niza strategija koje zajedno utiču na pretraživač da rangira dokument na najvišu poziciju. Ovo su neke osnovne ASEO strategije koje uspešno rade kod bilo kog pretraživača.

#1 Proverite da li se vaš članak indeksira na Google Scholar-u

Niko vam sa sigurnošću ne može garantovati da će sadržaj indeksiran na Google-u biti indeksiran i na Google Scholar-u. Zato vam preporučujemo da proverite da li je vaš istraživački rad dostupan za čitanje, deljenje ili citiranje na obe platforme. Što se tiče direktne provere, korisno je povremeno proveravati ili pretraživati članke direktnim ukucavanjem u pretragu na Google Scholar-u. Ako rezultat vašeg upita izbacuje vaš članak, to znači da je indeksiranje uspešno obavljeno.

#2 ORCID: budite prepoznatljivi

Autorima se savetuje da dobiju ORCID (Open Researcher and Contributor ID). To je u stvari broj koji vas razlikuje od drugih autora i istraživača i koji pomaže da povežete sve vaše ranije radove.

Uvek se u toku celog rada pozivajte na imena autora koje citirate ili na njihove inicijale i to na isti način kako ste se pozivali u prethodnim publikacijama. Izostanak doslednosti može uticati na smanjenje šansi za bolje rangiranje.

#3 Omogućite pristup člancima da biste dobili više citata/navođenja

Finansiranje naučnih radova i istraživanja iz javnih fondova uglavnom kao zahtev ima otvoren pristup istraživanju svim zainteresovanim licima. Ovo u stvari dovodi do bolje vidljivosti i na kraju do lakšeg pronalaženja stučnog rada. Zato, kada ste god u mogućnosti neka vaš rad bude otvorenog pristupa.

Veća vidljivost dovodi do većeg broja pregleda pa i broja navođenja delova vašeg rada u drugim člancima. ASEO takođe vodi računa o podudaranju citata, pa bi bilo dobro kad god je to moguće da izbegavate korišćenje crtica, posebnih znakova i formula u naslovima i podnalovima.

#4 Optimizacija članka nakon objavljivanja

Većinu ASEO tehnika treba primeniti pre objavljivanja rada. Međutim, ako imate potrebu da proširite i dodate nov deo sadržaja u već postojeći trebalo bi takođe da pratite ove savete. Povećajte vidljivost svog članka tako što ćete ga otpremiti na platforme otvorenog pristupa ili na akademske društvene mreže. Uverite se da su vaš profil i lista radova redovno ažurirani na svi tim platformama i bazama podataka.

Zaključak

ASEO je organski način povećavanja vidljivosti članka bez ugrožavanja kvaliteta samog sadržaja, istraživačke etike ili urušavanja akademske reputacije. Optimizacija radova i njihova prilagođenost pretraživaču pomaže autorima da dođu do šire publike i steknu kredibilitet. Zato će ASEO dugoročno biti od koristi za autore ili istraživače ali i za sve one koji žele da dođu do relevantnih informacija iz različitih naučnih oblasti.