zubar-stomatolog-zubi-popravka

Stomatologija u brojkama i kako podići svest o potrebi za negom zuba?

Stomatologija u Srbiji suočava se s ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju. Najnoviji podaci pokazuju da su problemi sa oralnim zdravljem izraženi među svim uzrastima, sa posebnim naglaskom na decu i adolescente. U uzrastu od 12 godina, sve zdrave zube ima samo 36% dece, dok u uzrastu od 15 godina taj procenat pada na 22%.

Situacija nije ništa bolja ni kod odraslih, gde samo 16,5% stanovnika starijih od 25 godina ima sve svoje zube. Ovi podaci su alarm za sveobuhvatne promene kako u svesti pojedinaca, tako i u zdravstvenoj politici zemlje.

Prevalencija oralnih bolesti među decom i mladima u Srbiji

Prevalencija oralnih bolesti među decom i mladima u Srbiji je značajna i pokazuje zabrinjavajuće trendove. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, samo 36% dece uzrasta 12 godina ima sve zdrave zube, dok je taj procenat kod 15-godišnjaka još niži i iznosi svega 22%.

Ovi podaci su indikator da su deca u Srbiji izložena visokom riziku od razvoja karijesa i drugih oralnih oboljenja, što može imati dalekosežne posledice na njihovo opšte zdravlje, ishranu, govor i socijalni razvoj.

Kada je u pitanju podsticaj i razvoj svesti koju može pružiti stomatološka ordinacija u Nišu na jugu, Novom Sadu na severu, Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, bilo bi korisno kada bi se stvorilo udruženje koje bi se bavilo samo ovim aspektima važnosti zdravlja zuba.

Upravo rezultati ukazuju na potrebu za unapređenjem preventivnih programa i edukacije o oralnoj higijeni od najranijeg uzrasta. Zabrinjavajuće je što ovi problemi nisu ograničeni samo na mlađu populaciju.

Nedovoljan broj odraslih koji zadržavaju svoje prirodne zube ukazuje na to da se problemi nastavljaju i u kasnijem životnom dobu. Iz ovoga proizlazi jasna potreba za sistematskim pristupom u prevenciji i lečenju oralnih bolesti, što bi uključivalo i jačanje kapaciteta javnih zdravstvenih službi, kao i promovisanje zdravih navika kod kuće​​.

Socio-ekonomski faktori i njihov uticaj na oralno zdravlje

Socio-ekonomski faktori igraju ključnu ulogu u određivanju oralnog zdravlja pojedinaca u Srbiji. Statistike pokazuju da je oralno zdravlje direktno povezano sa ekonomskim statusom, obrazovanjem i pristupom zdravstvenim uslugama.

Niska finansijska moć rezultira smanjenim mogućnostima za redovne stomatološke preglede i tretmane, često dovodeći do zanemarivanja oralnog zdravlja sve dok problemi ne postanu ozbiljni i teže rešivi.

Studija “Batut” iznosi podatak da čak 700.000 ljudi u Srbiji nema nijedan zub, što ukazuje na značajne nedostatke u pristupu adekvatnoj dentalnoj zaštiti i preventivnim merama​​. Ovo takođe sugeriše da bi povećanje investicija u zdravstvenu infrastrukturu i obrazovanje moglo biti ključno za poboljšanje oralnog zdravlja.

Društveno-ekonomske inicijative koje bi uključivale subvencionisanje troškova stomatoloških usluga za socijalno ugrožene grupe, mogu značajno doprineti poboljšanju oralnog zdravlja na nacionalnom nivou.

Potreba za reformom stomatoloških usluga

Potreba za reformom stomatoloških usluga u Srbiji postaje sve izraženija s obzirom na trenutne statistike koje ukazuju na loše oralno zdravlje stanovništva. Sa samo 16,5% odraslih koji imaju sve svoje zube, jasno je da postojeći sistem ne zadovoljava potrebe građana​​​​.

Dekan Stomatološkog fakulteta ističe potrebu za povratkom državne stomatologije, što implicira veću ulogu države u regulisanju i finansiranju stomatoloških usluga​​. Reforma bi trebala uključiti povećanje dostupnosti besplatnih ili subvencionisanih stomatoloških usluga, posebno za decu, tinejdžere, studente i socijalno ugrožene grupe.

Takođe, modernizacija opreme, obuka stomatološkog osoblja i unapređenje uslova rada su ključni za podizanje kvaliteta usluga. Pružanje kvalitetne stomatološke zaštite treba da postane prioritet zdravstvene politike kako bi se oralno zdravlje stanovništva Srbije poboljšalo na dugoročnom nivou.

devojka-pranje-zubi-cetkica

Uloga preventivne stomatologije u poboljšanju oralnog zdravlja

Preventivna stomatologija igra ključnu ulogu u očuvanju oralnog zdravlja i predstavlja temelj za smanjenje incidencije karijesa, parodontalnih bolesti i drugih oralnih oboljenja. Fokusiranje na preventivne mere, kao što su redovni pregledi, profesionalno čišćenje zuba, fluoridacija i zaštita zuba pečatima, može značajno doprineti smanjenju potrebe za invazivnijim i skupljim stomatološkim procedurama.

Preventivni programi trebali bi biti dostupni u školama, zajednicama i na radnim mestima, pružajući informacije o pravilnom pranju zuba, korišćenju konca za zube i važnosti redovnih stomatoloških pregleda. Takvi programi mogu uključivati i kampanje za prestanak pušenja i ograničenje konzumacije šećera, što bi dodatno doprinelo oralnom zdravlju.

Uspostavljanje jakih preventivnih programa zahteva saradnju između stomatoloških asocijacija, obrazovnih institucija i državnih organa. Ovo zahteva ne samo finansijska sredstva, već i promenu kulture i percepcije oralnog zdravlja kao integralnog dela ukupnog zdravlja i dobrobiti.

Povezanost oralnog zdravlja sa opštim stanjem zdravlja populacije

Povezanost oralnog zdravlja sa opštim stanjem zdravlja populacije je sve više prepoznata u medicinskoj zajednici. Studije su pokazale da oralne bolesti mogu imati dalekosežne posledice, uključujući povećan rizik od razvoja srčanih oboljenja, dijabetesa i respiratornih bolesti.

Karijes i parodontalne bolesti nisu samo lokalni problemi usne šupljine; oni mogu biti indikatori ili faktori rizika za sistemsko zdravlje. Stomatolozi igraju važnu ulogu u detektovanju prvih znakova nekih sistemskih bolesti, jer se mnogi od ovih uslova mogu prvo manifestovati u usnoj šupljini.

Strategije i preporuke za unapređenje oralnog zdravlja u Srbiji

Strategije i preporuke za unapređenje oralnog zdravlja u Srbiji moraju biti bazirane na multidisciplinarnom pristupu. Treba razvijati i primenjivati nacionalne smernice koje bi obuhvatale ne samo stomatološke aspekte, već i šire zdravstvene i obrazovne programe.

Potrebno je jačati interakciju između stomatologa i ostalih zdravstvenih profesionalaca, uključujući lekare opšte prakse, nutricioniste i psihologe. Promocija oralnog zdravlja trebala bi biti integrisana u sve aspekte zdravstvenog obrazovanja i prakse, sa ciljem smanjenja opterećenja bolestima usne šupljine i unapređenja kvaliteta života stanovništva.

Svaka strategija treba da bude praćena adekvatnim finansiranjem i resursima, kao i redovnim praćenjem i evaluacijom njenog uticaja na stanje oralnog zdravlja. Osim toga, trebalo bi raditi na povećanju svesti o važnosti oralnog zdravlja kroz medijske kampanje i obrazovne programe u školama, što bi pomoglo u ranom uočavanju i prevenciji bolesti usne šupljine.

Za još interesantnih tekstova, pratite naš sajt!

 

 

 

 

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *